Главу стеже Јованбеговица,
Главу веже, дукате притеже;
Јованбег јој држи огледало:
„Лиепа ти си, виерна љубо моја!
Још да имаш од срдца евлада, 5
Три пут би ми дража срдцу била“
На то се је она насмијала,
Па говори бегу Јованбегу:
„Себе жени, а мене удаји.“
То је Јово једва дочекао, 10
Па он пише листак књиге биеле,
Пак је шаље побратиму Ристи:
„Купи свате, побратиме Ристо!
Купи свате, хајде моме двору,
На поклон ти виерна љуба моја.“ 15
То је Ристо једва дочекао,
Па сакупи господу сватове,
Пак он дође Јованбега двору,
Тер ођведе Јованбеговицу. —
Кад је прошла годиница данах, 20
Роди сина Ристанбеговица,
Златних рукух и златна перчина.
Кад то чуо беже Јованбеже,
Он отиђе Ристанову двору,
Тер се пење кули на пенџере, 25
Па говори виерној љуби својој:
„Врат’ се натраг! виерна љубо моја,
Три пут чу те дукатим пресути,
Мило чедо мишћем и амбером.“
„Хајд’ отолен! беже Јованбеже, 30
Небих ти се натраг повратила,
Да би мене у злато оково.“
