Nemoj, lijepa Rakle moja

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Nemoj, lijepa Rakle moja
Писац: Иван Бунић Вучић


Nemoj, lijepa Rakle moja



Nemoj, lijepa Rakle moja,
   u mlados se toli uzdati,
   brijeme hara prem svakoja,
   svaku ljepos brijeme krati.

Nemoj cijenit da uvike
   mlađahna ćeš toli biti
   i da rajske tvoje dike
   neć s godištim izgubiti.

Nu pogledaj lijepu rusu
   kako drago dzorom zene,
   nu je gledaj na istom busu
   gdi k večeru sva povene.

Svijetla dzora i danica
   tvoga dana sveđ bit neće,
   i dva sunca draga lica
   u zapadu smrknut se će.

Doće, doće, vjeruj, zima
   tvom veselom primaljetju,
   promijeniti ka vlas ima
   da je u ledu što bi u cvijetju.

Staros teška skoro doće,
   kôj se oprijet moći nije,
   kada brati nije voće
   od mladosti najmilije.

Zato, draga mâ gospoje,
   mlađahni smo dočim oba,
   na radosti, na pokoje
   u vesela naša doba!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 361 година.