Lip ti je moje Mare dvor!
U njemu reste zelen bor,
Pod boron Mari posteja
Svakoga cvića rastrta,
Najviše ruže rumene, 5
1 one mlade murtile.
Punuo vitar sa gora,
Razlomi grane od bora,
Udrila grana od bora,
Po Mare žutin kosama; 10
Lipa se Mare prenula,
Stala je kleti zelen bor:
Da bi ti žile usale,
Grane da bi ti uvele,
Lišće da bi ti odpalo: 15
Jer mene, trudna, probudi,
1 moje lice nagrdi!
