Лип ти је моје Маре двор!
У њему ресте зелен бор,
Под борон Мари постеја
Свакога цвића растрта,
Највише руже румене, 5
1 оне младе муртиле.
Пунуо витар са гора,
Разломи гране од бора,
Удрила грана од бора,
По Маре жутин косама; 10
Липа се Маре пренула,
Стала је клети зелен бор:
Да би ти жиле усале,
Гране да би ти увеле,
Лишће да би ти одпало: 15
Јер мене, трудна, пробуди,
1 моје лице нагрди!
