Poručil je Nimac Ivi Karloviću:
»U tebe je, Ive, devet belih gradov,
va devetom gradi rožica divojka,
ako li mi ne daš tu rožicu ubrat,
porobit ti hoću tvoje bele grade, 5
zarobiti hoću rožicu divojku.«
Na to odgovori Ive Karloviću:
»Al ti mi se dojdi po Jelu sestricu!«
Ona s’ prošetala po nje beli gradih,
ter je bratu rekla: »Ne daj me za Nimca! 10
Ako li me za nj daš, ruha mi ne šalji,
neg mi šalji oto jednu halju svilnu,
na Veliko Celje va tarne komore;
ar ja nimam volje s Nimcem se sdružiti,
kad ja ne znam, sis njim riči govoriti.« 15
Nagnul mi je Ive tu svoju škrljaču,
nagnul je škrljaču na dva črna oka,
ter mi se on šeće nujno i zlovoljno:
»Ne boj mi se, ne boj, premila sestrica,
dat ti hoće Ive dvanajst tumačnikov, 20
ki te vse vik Nimcu i tebi tumačit!«
»»Ča mi je po tvojih dvanajst tumačnikov,
kada mi ni prez njih riči sprogovorit.««
Onda mi je vzligla na gornje palače,
pak je pogledala na dolnje obloke. 25
Onde mi je vidla va tom ravnom polji,
da se ono škuri kot črni garvanki.
»Hodi, Ive brate, na gornje palače,
ter mi ga pogledaj na dolnje obloke,
ča se ono škuri va tom ravnom polji? 30
Jesu li mi vrane ali su garvani?«
»»Niti su mi vrani, nit su mi gavarani
nego su mi tvoji, Jelica, svatovi!««
»Ah joj meni sada, rožici divojki.
Kdo je hoće sada s venci nakititi, 35
kdo je hoće sada s rupci darovati,«
Kad su svati pošli k hrvatskomu selu,
onda je prosila, da ju mrvu pušću,
da ju mrvu pušću k hrvatskim divojkam,
rada bi još ku rić s njimi progovorit: 40
»Ovo mi ste sada hrvatske divojke,
ja vas lipo prosim, moje tovaruške!
Pokleknite sada na bela kolena,
ter prosite Boga i divu Mariju,
da mi ne da s Nimcem noćas noćevati, 45
niti jedne noći sis njim kad prospati.«
Dva krat ih je ona šetom obšetala,
treti put je mrtva na zemljicu pala,
umirajuć svoju halju naručala;
va Veliko Celje u tarne komore, 50
u tarne komore Mariji Celjanskoj.
