Napreduje razboj od Turaka

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Napreduje razboj od Turaka
Писац: Антун Сасин





   Onaj slavna lijepa vila,
koja meni glase nosi,
vijenčac bješe postavila 85
vrhu rusih svojih kosi,
   svit sa zlatom od masline,
paoma u ruci dragoj vili,
na njoj ruha jak snig bili,
zazvá mene:„ Moj Sasine", 90
   i veselo meni reče:
„Nu tuj malo stani s strane,
bistra voda iz fontane
gdi medena slatka teče.
   Znaš, svakoje obećanje, 95
tko što bude obećati,
dokole toj ne naplati,
zvat može se dugovanje.
   Ja sam tebi obećala
poć vidjeti, na krajini 100
što krstjanska vojska čini;
tuj sam kod nje sveđter stála;
   i tuj se sam nagledala
čudnijeh stvari, ti vitezi
što tuj čine, bani i knezi, 105
tu je mnoga vojska pala.
   Iz početka da ti kažu,
stvar kako je do istine,
da umiš spijevat, moj Sasine,
i slaviti vojsku našu, 110
   hoću da znaš za istinu,
kad se uduši Hasan-baša,
tjereći ga vojska naša,
pet sandžaka š njim poginu.
   Carev neput tuj pogibe 115
na dubokoj rijeci Kupi,
gdi se mnoštvo Turak skupi,
tuj se udavi padši u glibe;
   cvijet od Bosne tuj poginu
dobrijeh vitez kopjanika, 120
od krajine zatočnika,
prije nego li podne minu.
   Jedan čauš skoči tada,
sa zlij em glasom ter poteče,
da čestitom caru reče, 125
put od slavna Carigrada.
   Kada začu toj sultana
Mehmet-bega tužna mati,
grozno poče tuj plakati,
k caru роđе raskosana, 130
   i obeća caru dati
iz svo'e hazne srebra i zlata,
dobrijeh talar i dukata,
da veliku vojsku plati,
   i da pošlje na krajinu 135
s Begljer-begom Sinan-pašu,
i da hara vojsku našu,
gdje Mehmet, sin nje, poginu.
   A pak čini postaviti
u tamnicu poklisara, 140
koji bješe od česara
došao za mir učiniti.
   Ah, hoće li Bog trpiti,
ki je od pravde sva istina,
da dva čini vlastelina 145
bez razloga objesiti?
   koji za njih poklisarom
bjehu došli, učiniti
ako mogu, mir sklopiti
medu carom i česarom 150
   Sinan-pašu car odpravi
s Begljer-begom Romanije,
koga posla put Agrije,
s kijem veliku vojsku spravi.
   U Biograd dođe kada 155
Begljer-beg s velikom moći,
odpravi se s vojskom poći
put Agrije slavna grada.
   Nadaždin ga ban zateče
od Velike Gospe na dan, 160
hrabren junak s vojskom slavan
isiječe mu vojsku u peče.
   Tuj Begljer-beg jedva uteče
put od grada Biograda,
kon slavnoga togaj grada 165
ranjen jedva tuj uteče.
   A pak paša s vojskom dođe,
ter se uputi taj čas tada
put Agrije, slavna grada,
s peset tisuć vojske pođe. 170
   Posla velik broj Tatara
neka pođu poplijeniti
sve što mogu porobiti,
i da zemlju svu pohara.
   I povede sobom tada 175
itko može bat nositi,
za Krstjane sve pobiti,
i broj velik lumbarada.
   Ali vojska naša slavna
Sinan-pašu tuj čekaše 180
dnevi i noći sve željaše
za udrit se s Turci spravna.
   Od pušaka grom čuje se,
od lumbarad buka, treska,
kako kada trijes ustrijeska 185
ter se od groma zemlja trese.
   Er ih vojska zađe s pleću,
tuj potjera takaj bješe,
gdje prid našijem Turci bježe
i sarkule s perjem meću, 190
   žice, sablje, kopja i štite,
nека mogu bježat prije,
da ih vojska ne pobije
naša, urnebes da vidite.
   Put od luga tko pješ bježi, 195
a tko plače a tko huka,
blizu smrti tko jauka,
tko u. krvi ranjen leži.
   Bez broja je tuj telesa,
što Turaka mrtvijeh leži, 200
tuj od smrada svak sad bježi,
ki dohodi do nebesa.
   Tuj su ljune, tuj su vrane,
tuj orlovi, tuj vranovi,
psi, lisice i vukovi, 205
potežu ih na sve strane.
   Oganj živi vojska ta je,
tuj su bani, tuj su knezi,
tuj vojvode, tuj vitezi,
tuj gospode bez broja je. 210
   Ugričići tuj su slavni,
tuj hrabreni ti Hrvati,
Turke svaki bije i mlati,
na boj svaki svi pripravni.
   Tuj se naši dobaviše 215
srebra i zlata vele dosti,
dobrijeh konja od vrijednosti,
vrlim Turkom ke zgrabiše.
   A Tatare propustiše,
da idu zemlju svu sharati, 220
nu opeta na zavrati
do jednoga sve pobiše.
   Sinan-paša jedva tada
isprid vojske bjegnu naše,
er ga lijepo dotjeraše 225
do Budima slavna grada.
   Jedva s dušom tuj uteče,
i tuj misli zimovati,
ne smije k caru da se vrati,
da mu glave ne odsiječe. 230
   Ter kad vojsku tuj razbiše,
svezanijeh Turak tada
i velik broj lumbarada,
što pod građom ugrabiše,
   poveđoše u Agriju 235
savezane sve tej sužne,
boležljive i veoma tužne,
da ih paka svih pobiju.
   Zabila ti još bjeh rijeti:
setembra se taj boj zgodi 240
na Miholj dan ki dohodi
na dvadesti dan deveti".
   Toj kad reče slavna vila,
sakri obraz svoj sunčani,
pri jedzeru mene ostavi 245
tuj samoga, draga i mila.



Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XVI, Djela Petra Zoranića, Antuna Sasina, Savka Gučetića Bendeviševića, str.175-177, Zagreb, 1888


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Антун Сасин, умро 1596, пре 424 године.