Напредује разбој од Турака

Извор: Викизворник
Напредује разбој од Турака
Писац: Антун Сасин





   Онај славна лијепа вила,
која мени гласе носи,
вијенчац бјеше поставила 85
врху русих својих коси,
   свит са златом од маслине,
паома у руци драгој вили,
на њој руха јак сниг били,
зазвá мене:„ Мој Сасине", 90
   и весело мени рече:
„Ну туј мало стани с стране,
бистра вода из фонтане
гди медена слатка тече.
   Знаш, свакоје обећање, 95
тко што буде обећати,
доколе тој не наплати,
зват може се дуговање.
   Ја сам теби обећала
поћ видјети, на крајини 100
што крстјанска војска чини;
туј сам код ње свеђтер стáла;
   и туј се сам нагледала
чуднијех ствари, ти витези
што туј чине, бани и кнези, 105
ту је многа војска пала.
   Из почетка да ти кажу,
ствар како је до истине,
да умиш спијеват, мој Сасине,
и славити војску нашу, 110
   хоћу да знаш за истину,
кад се удуши Хасан-баша,
тјерећи га војска наша,
пет санџака ш њим погину.
   Царев непут туј погибе 115
на дубокој ријеци Купи,
гди се мноштво Турак скупи,
туј се удави падши у глибе;
   цвијет од Босне туј погину
добријех витез копјаника, 120
од крајине заточника,
прије него ли подне мину.
   Један чауш скочи тада,
са злиј ем гласом тер потече,
да честитом цару рече, 125
пут од славна Цариграда.
   Када зачу тој султана
Мехмет-бега тужна мати,
грозно поче туј плакати,
к цару рође раскосана, 130
   и обећа цару дати
из сво'е хазне сребра и злата,
добријех талар и дуката,
да велику војску плати,
   и да пошље на крајину 135
с Бегљер-бегом Синан-пашу,
и да хара војску нашу,
гдје Мехмет, син ње, погину.
   А пак чини поставити
у тамницу поклисара, 140
који бјеше од чесара
дошао за мир учинити.
   Ах, хоће ли Бог трпити,
ки је од правде сва истина,
да два чини властелина 145
без разлога објесити?
   који за њих поклисаром
бјеху дошли, учинити
ако могу, мир склопити
меду царом и чесаром 150
   Синан-пашу цар одправи
с Бегљер-бегом Романије,
кога посла пут Агрије,
с кијем велику војску справи.
   У Биоград дође када 155
Бегљер-бег с великом моћи,
одправи се с војском поћи
пут Агрије славна града.
   Надаждин га бан затече
од Велике Госпе на дан, 160
храбрен јунак с војском славан
исијече му војску у пече.
   Туј Бегљер-бег једва утече
пут од града Биограда,
кон славнога тогај града 165
рањен једва туј утече.
   А пак паша с војском дође,
тер се упути тај час тада
пут Агрије, славна града,
с песет тисућ војске пође. 170
   Посла велик број Татара
нека пођу поплијенити
све што могу поробити,
и да земљу сву похара.
   I поведе собом тада 175
итко може бат носити,
за Крстјане све побити,
и број велик лумбарада.
   Али војска наша славна
Синан-пашу туј чекаше 180
дневи и ноћи све жељаше
за удрит се с Турци справна.
   Од пушака гром чује се,
од лумбарад бука, треска,
како када тријес устријеска 185
тер се од грома земља тресе.
   Ер их војска зађе с плећу,
туј потјера такај бјеше,
гдје прид нашијем Турци бјеже
и саркуле с перјем мећу, 190
   жице, сабље, копја и штите,
нека могу бјежат прије,
да их војска не побије
наша, урнебес да видите.
   Пут од луга тко пјеш бјежи, 195
а тко плаче а тко хука,
близу смрти тко јаука,
тко у. крви рањен лежи.
   Без броја је туј телеса,
што Турака мртвијех лежи, 200
туј од смрада свак сад бјежи,
ки доходи до небеса.
   Туј су љуне, туј су вране,
туј орлови, туј вранови,
пси, лисице и вукови, 205
потежу их на све стране.
   Огањ живи војска та је,
туј су бани, туј су кнези,
туј војводе, туј витези,
туј господе без броја је. 210
   Угричићи туј су славни,
туј храбрени ти Хрвати,
Турке сваки бије и млати,
на бој сваки сви приправни.
   Туј се наши добавише 215
сребра и злата веле дости,
добријех коња од вриједности,
врлим Турком ке зграбише.
   А Татаре пропустише,
да иду земљу сву схарати, 220
ну опета на заврати
до једнога све побише.
   Синан-паша једва тада
исприд војске бјегну наше,
ер га лијепо дотјераше 225
до Будима славна града.
   Једва с душом туј утече,
и туј мисли зимовати,
не смије к цару да се врати,
да му главе не одсијече. 230
   Тер кад војску туј разбише,
свезанијех Турак тада
и велик број лумбарада,
што под грађом уграбише,
   повеђоше у Агрију 235
савезане све теј сужне,
болежљиве и веома тужне,
да их пака свих побију.
   Забила ти још бјех ријети:
сетембра се тај бој згоди 240
на Михољ дан ки доходи
на двадести дан девети".
   Тој кад рече славна вила,
сакри образ свој сунчани,
при једзеру мене остави 245
туј самога, драга и мила.



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XVI, Дјела Петра Зоранића, Антуна Сасина, Савка Гучетића Бендевишевића, стр.175-177, Загреб, 1888


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Антун Сасин, умро 1596, пре 428 година.