Jedan mi brodić brodi
U porat od Kvarnera,
U njemu mi je dragić
Za mladoga mornara.
S bilima rukama jadra zatvoraše, 5
S crnima okami u Lošinj gledaše
I sam sobom junak govoraše:
„Da mi j’ znati, da će biti moja,
Noćas bi njoj u dvor dolazia
I u dvoru rožice potrgal. 10
Dal' je neki trgal rože i vorajći
A meni ostahu samo korenići?
Lošinjinje mlade, pod Bogom sestrice,
Ne mojte varati mlade mornariće.
Mornarova glava na konopu spava, 15
Mornarove ruke su žuljem pokrite.“
St. Žiža, br. 126. Od
Antonije Antončić iz Lošinja.
