Један ми бродић броди
У порат од Кварнера,
У њему ми је драгић
За младога морнара.
С билима рукама јадра затвораше, 5
С црнима оками у Лошињ гледаше
I сам собом јунак говораше:
„Да ми ј’ знати, да ће бити моја,
Ноћас би њој у двор долазиа
I у двору рожице потргал. 10
Дал' је неки тргал роже и ворајћи
А мени остаху само коренићи?
Лошињиње младе, под Богом сестрице,
Не мојте варати младе морнариће.
Морнарова глава на конопу спава, 15
Морнарове руке су жуљем покрите.“
Ст. Жижа, бр. 126. Од
Антоније Антончић из Лошиња.
