More li bit rados tolika na svitu,
more li tuj slados pčela nać u cvitu,
koju ja nahodim u tebi, diklice,
kada se prigodim viditi tve lice?
Ali ti govoriš, ali tî svoj pogled 5
pogledat otvoriš, mni mi se, sve je med,
mni mi se, sve je slas; toliku ima čes
pozrin'je i tvoj glas: jur mnozih smamil jes.
Rič kada izusta tvoj razum, gospođe,
človik se dopusta umriti da pođe; 10
a toli jes pitom tvoj pogled gizdavi,
er mnozi stan i dom cić njega ostavi.
Ja rekoh, reć uprav, da su sve sladosti
i da je sva ljubav u tvojoj mladosti,
svakoga jer milo i slatko pogledaš; 15
ter komu tim, vilo, razgovor da ne daš?
Ako mi još ljubav ne vara srdačce,
ter ja smim reć uprav, ti s' moje sunačce,
ti s' moja sva gizda, ti s' hvala gizdava
od koje do zvizda slove glas i slava.20
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Šiško Menčetić, umro 1527, pre 497 godina.
