Moj brajo, kolikrat kle mi se, a zaman,
da nećeš veće stât u Stonu od pet dan;
a ovo je jur lito, polje se zeleni,
žnjelo se i žito, a tebe jošte nî.
Toj li bih dostojna o[d] tebe primiti 5
da budu jadovna život moj vas biti,
odsvuda predaje ka[d] ćeš bit, sad ćeš doć,
po moru gledaje vas drag dan i svu noć,
plavčice mahaje, odizdal ka plove,
iz glasa vikaje ime tve ke slove. 10
Hod' brže, moj džilju, da vidiš, oh, tugu,
neboga gdi cvilju jak zmija u krugu,
Kupida kunući, sve strijele da skrši,
u kami tukući, ako te on drži;
ako li vjetra cić, moj brajo, i[z] Stona 15
nis' mogal dosle prić, moliću Neptuna:
o bože Neptune i ti s njim Eole,
čin' vjetar da dune sad njemu odzdole,
da hrabar moj pride, ki er je pošao
mjesec to jur ide, jošte nije došao. 20
A sada kad budeš toj slegat polako,
čin', brajo, da budeš k meni doć tutako;
zač kako cvijet biti ne more, što ne cti, -
tako ja živiti bez tvoje ljeposti.
