Мог'о бих сузами, ке роним дан и ноћ

Mog'o bih suzami, ke ronim dan i noć
Писац: Михо Бунић Бабулинов

Mog'o bih suzami, ke ronim dan i noć

* * *

Mog'o bih suzami, ke ronim dan i noć,
   omehšat tvrd kami, prsi tve nije moć'.
Mog'o bih uzdasi raztopit' led i mraz,
   tve srce izlazi studenije svaki čas.
Ä gorko cvil'jenje dosle bi oćutil' 5
   gora, lies, kamenje, ti s' gluha na moj cvil.
Ljubav, ka u meni, stegla bi na milos
   pakljene te zvieri, ne može tvu lipos.
Аl' nije to uprav, ко t' služi, gospoje,
   uzdasi, cvil, ljubav prid tobom man poje.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.