Mniš li da taj slava u pjesnijeh ku poju

Mniš li da taj slava u pjesnijeh ku poju Писац: Џоре Држић

Mniš li da taj slava u pjesnijeh ku poju

* * *

Mniš li da taj slava u pjesnijeh ku poju
     Dostojna i prava ni za tuj gospoju,

GNIU staviv dobrotom i umom vrh zvizda
     I rajskom lipotom da svitu jest gizda.

I još ju blaženu i mudru čineći, 5
     I u svem počtenu oholo slaveći.

Oj da ju kad vidiš, reći mi c': od dike
     Uzdišeš i blidiš cić vile tolike,

Razlog nu toj neće, da za raj ka sjaju,
     Svitovni odveće slobodno spivaju. 10

Er razum s mudrostju vas ki na saj svit bi,
     Da sa svom kripostju sad bude dan tebi.

Taj nje hip ne da ga samo mož' izreći
     U se, nu t' misal ga ne može izseći.

A nu sam smisli se da te ne pogrdi, 15
     Ter s gnjivom da ti se protiv ne rasrdi.

Gdi lisiš prozriti izvrsnu nje lipos
     I sminjem slaviti neimavši tuj kripos,

Zasve da t' sila bi kroz nje ljubav s mukom.
     Ne sama po sebi, nu višnjom odlukom. 20

---

Извор

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 27-28, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.