Mniš li da taj slava u pjesnijeh ku poju Писац: Џоре Држић
Mniš li da taj slava u pjesnijeh ku poju
* * *
Mniš li da taj slava u pjesnijeh ku poju
Dostojna i prava ni za tuj gospoju,
GNIU staviv dobrotom i umom vrh zvizda
I rajskom lipotom da svitu jest gizda.
I još ju blaženu i mudru čineći, 5
I u svem počtenu oholo slaveći.
Oj da ju kad vidiš, reći mi c': od dike
Uzdišeš i blidiš cić vile tolike,
Razlog nu toj neće, da za raj ka sjaju,
Svitovni odveće slobodno spivaju. 10
Er razum s mudrostju vas ki na saj svit bi,
Da sa svom kripostju sad bude dan tebi.
Taj nje hip ne da ga samo mož' izreći
U se, nu t' misal ga ne može izseći.
A nu sam smisli se da te ne pogrdi, 15
Ter s gnjivom da ti se protiv ne rasrdi.
Gdi lisiš prozriti izvrsnu nje lipos
I sminjem slaviti neimavši tuj kripos,
Zasve da t' sila bi kroz nje ljubav s mukom.
Ne sama po sebi, nu višnjom odlukom. 20
Извор
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 27-28, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
