(Juro) poje u dubravu
Zamiri krunu
Lipu (Jelu Nikolinu),
U grasti rusu
Svakog cvića punu. 5
I on reče Jeli svojoj
Svomu srdašcu,
Da dohrli,
Da dobrzi,
Da mu celov da, 10
Da u njemu i u konju
Srce uzigra.
Boje u njemu
Nego u konju,
Jer je njegova 15
Jer je njegova.
I vino i čelo sve van zdravo, veselo,
Vaše lice rumeno, uvik cvalo, nevelo.
