(Јуро) поје у дубраву
Замири круну
Липу (Јелу Николину),
У грасти русу
Сваког цвића пуну. 5
I он рече Јели својој
Свому срдашцу,
Да дохрли,
Да добрзи,
Да му целов да, 10
Да у њему и у коњу
Срце узигра.
Боје у њему
Него у коњу,
Јер је његова 15
Јер је његова.
I вино и чело све ван здраво, весело,
Ваше лице румено, увик цвало, невело.
