Goji majka tri sina jedina,
Pa je sva tri na put opremila:
Jednog na put u Kaštila ravna,
A drugoga u goru zelenu,
A trećega na malu Visoku; 5
Oni ki je na malu Visoku
Onog jesu dopanule rane
A1 ga pita ona bila vila:
„Šta si tute Miše kapitane?
„Ali čekaš na roku divojke? 10
„Ali čekaš iz busije Turke?
„Ali čekaš braću kaštelane?"
Tebi bora bila vilo moja,
Kad me pitaš kazaću ti pravo:
„Ja ne čekan iz busije Turke, 15
„Niti čekan na roku divojke,
„Niti čekan braću kaštelane;
„Van te molin bila vilo moja,
„Da ti pojdeš Splitu na gradove,
„Pa ti ajde na Dobri na vodu, 20
„On’ ćeš naći varoške divojke,
„Di no bilo vidro nalivaju,
„One jesu srca milostiva,
„One će ti kaživati pravo,
„Di su dvori Miše Trtaljića, 25
„Malo više Gospe od Dobrića,
„Ononde su dvori Trtaljića.
„U dvorin je zelena naranća,
„Pod narančon konte Miše majka,
„Pa ti reci mojoj miloj majci: 30
„Da su mene dopanule rane,
„Da mi šaje tanane košuje,
„Koje jesu u jadu vczene,
„U majćinin suzan operene,
„Na majčinon srcu ošušene!" 35
Svilu prela konte Miše majka,
Svilu prela na zlatno vretence,
Ali joj jc vila govorila:
„Vami bora konte Miše majka,
„Posla’ me je Miše kapitane, 40
„Da strižete skute i rukave
„Z’ obavijat kontc Miše rane.“
Dok se vila nazad povratila
Al se Miše dušicon dilija.
Lipo mu je grebje iskopala, 45
Na vr’j glave ružu posadila,
A na podanj vodu navrnula:
Ko je žedan neka vodu pije,
Ko je gladan neka ružu jidc.
Ne bi sela učinila brajnu 50
Šta je vila Miši kapitanu!
