Гоји мајка три сина једина,
Па је сва три на пут опремила:
Једног на пут у Каштила равна,
А другога у гору зелену,
А трећега на малу Високу; 5
Они ки је на малу Високу
Оног јесу допануле ране
А1 га пита она била вила:
„Шта си туте Мише капитане?
„Али чекаш на року дивојке? 10
„Али чекаш из бусије Турке?
„Али чекаш браћу каштелане?"
Теби бора била вило моја,
Кад ме питаш казаћу ти право:
„Ја не чекан из бусије Турке, 15
„Нити чекан на року дивојке,
„Нити чекан браћу каштелане;
„Ван те молин била вило моја,
„Да ти појдеш Сплиту на градове,
„Па ти ајде на Добри на воду, 20
„Он’ ћеш наћи варошке дивојке,
„Ди но било видро наливају,
„Оне јесу срца милостива,
„Оне ће ти каживати право,
„Ди су двори Мише Тртаљића, 25
„Мало више Госпе од Добрића,
„Ононде су двори Тртаљића.
„У дворин је зелена наранћа,
„Под наранчон конте Мише мајка,
„Па ти реци мојој милој мајци: 30
„Да су мене допануле ране,
„Да ми шаје танане кошује,
„Које јесу у јаду вцзене,
„У мајћинин сузан оперене,
„На мајчинон срцу ошушене!" 35
Свилу прела конте Мише мајка,
Свилу прела на златно вретенце,
Али јој јц вила говорила:
„Вами бора конте Мише мајка,
„Посла’ ме је Мише капитане, 40
„Да стрижете скуте и рукаве
„З’ обавијат контц Мише ране.“
Док се вила назад повратила
Ал се Мише душицон дилија.
Липо му је гребје ископала, 45
На вр’ј главе ружу посадила,
А на подањ воду наврнула:
Ко је жедан нека воду пије,
Ко је гладан нека ружу јидц.
Не би села учинила брајну 50
Шта је вила Миши капитану!
