Devojka se s Mesecom svadila
i Mesecu holo govorila:
»Čuj, Meseče, jedna izdajico!
Što izdaješ momke i devojke,
što ti hasni tvoja noćna svi tloost, 5
što ti tvoji pomlađeni rozi?
Kad m' lepotom natkrilit ne moreš,
prem s' ne mlađam svakoga meseca.«
To j’ Mesecu i požao bilo,
pa on svoju Bogu tužbu daje: 10
»Što ću, Bože, s ohole devojke,
što bi s njeni' svagdanji' ukora?«
Bog Mesecu mudro govorio:
»Pust’ devojku, verna slugo moja,
jer ti ne će dugo prkositi. 15
Ti ćeš s’ mladit svakoga meseca,
a ona će sve starija bivat,
ti ćeš mlađat, ona ce stariti,
ti ćeš svitit, ona ć' i umrijeti.«
