Sunce zade medu dvi planine,
Leže Marko medu dvi Vlajkinje.
Jedna mu je na ruki zaspala,
A druga je š njime besidila:
„Uzmi mene, Kraljeviću Marko, 5
Uzmi mene zarad svoje žene!"
Al' besidi Kraljeviću Marko:
„Neču tebe, Vlajkinja divojko!
U teb' s' brača kavkadžije ljute,
U svaćemu zametnit će kavgu; 10
U mejdanu vel'ke mejdandžije,
Ko li će njim na mejdan izaći?"
Kad to cula Vlajkinja divojka,
Ona ide u zelenu goru,
Pa privrće drvlje i kamenje, 15
Ona traži zmiju punu jida,
Pa je kupe nacidila jida,
A od polak vinom nadolila.
Nazdravila bratu rodenoga,
P' onda ide Kraljeviću Marku: 20
„Uzmi mene zarad svoje žene!"
Al' besidi Kraljeviću Marko:
„Neču tebe, Vlajkinjo divojko,
Kad ti truješ brata rodenoga
I mene ćeš tudega junaka." 25
Sanak snila budimska kraljica..., Epske pjesme i balade Hrvata u Mađarskoj, Uredio/Szerkesztette: Đuro Franković, Nakladnik/ Kiadó: Frankovics és Társa Kiadói Bt. Pečuh/Pécs, 2004., str. 28-29.
