Сунце заде меду дви планине,
Леже Марко меду дви Влајкиње.
Једна му је на руки заспала,
А друга је ш њиме бесидила:
„Узми мене, Краљевићу Марко, 5
Узми мене зарад своје жене!"
Ал' бесиди Краљевићу Марко:
„Нечу тебе, Влајкиња дивојко!
У теб' с' брача кавкаџије љуте,
У сваћему заметнит ће кавгу; 10
У мејдану вел'ке мејданџије,
Ко ли ће њим на мејдан изаћи?"
Кад то цула Влајкиња дивојка,
Она иде у зелену гору,
Па приврће дрвље и камење, 15
Она тражи змију пуну јида,
Па је купе нацидила јида,
А од полак вином надолила.
Наздравила брату роденога,
П' онда иде Краљевићу Марку: 20
„Узми мене зарад своје жене!"
Ал' бесиди Краљевићу Марко:
„Нечу тебе, Влајкињо дивојко,
Кад ти трујеш брата роденога
I мене ћеш тудега јунака." 25
