Naranča se vetru moli,
Da joj kitu ne sprelomi;
V sakoj kiti tri naranče,
Na vršiki tri četiri.
Povrh sedi sin Sokolje, (siv sokole) 5
Ter mi gleda v ravno polje;
Kaj [1] devojke tanac vode,
Meji njima j’ lepa Mare,
Krunu ima povrh glave.
Puhne vetar Termuntane, 10
Svali Mare krunu s glave.
„Ki bi mene krunu našal,
Ja bih njemu ljubav bila.“
„„Ko ćeš meni ljubav biti,
Ja ću tebi (krunu) naći.““ 15
„Volila bih utopit se,
Neg Sokola ljubav biti.“
Pjesma o Marinoj kruni vrlo je različita u raznim krajevima. Najobičniji tekst po Istri. što mi znamo, jest slijedeći:
* * *
Popuhnul je hladan vetar,
Hladan vetar od Levanta,
I odnesal Mari krunu.
Sprogovara lipa Mare:
„Ajme meni, kruno moja, 5
Ki bi mene krunu našal,
Njegova bim ijuba bila.“
Šli ju iskat dva Bakrana,
Dva Bakrana, tri Rečana,
I još jedan črni Moro. 10
Našal ju je črni Moro.
I govori lipa Mare:
„Volila bim krunu zgubit,
Leh črnoga Morca ljubit."
Svaki se stih ponavlja i za njim istim napjevom pjeva: „Aj ni nena, zlato moje."
