Наранча се ветру моли,
Да јој киту не спреломи;
V сакој кити три наранче,
На вршики три четири.
Поврх седи син Сокоље, (сив соколе) 5
Тер ми гледа в равно поље;
Кај [1] девојке танац воде,
Меји њима ј’ лепа Маре,
Круну има поврх главе.
Пухне ветар Термунтане, 10
Свали Маре круну с главе.
„Ки би мене круну нашал,
Ја бих њему љубав била.“
„„Ко ћеш мени љубав бити,
Ја ћу теби (круну) наћи.““ 15
„Волила бих утопит се,
Нег Сокола љубав бити.“
Пјесма о Мариној круни врло је различита у разним крајевима. Најобичнији текст по Истри. што ми знамо, јест слиједећи:
* * *
Попухнул је хладан ветар,
Хладан ветар од Леванта,
I однесал Мари круну.
Спроговара липа Маре:
„Ајме мени, круно моја, 5
Ки би мене круну нашал,
Његова бим ијуба била.“
Шли ју искат два Бакрана,
Два Бакрана, три Речана,
I још један чрни Моро. 10
Нашал ју је чрни Моро.
I говори липа Маре:
„Волила бим круну згубит,
Лех чрнога Морца љубит."
Сваки се стих понавља и за њим истим напјевом пјева: „Ај ни нена, злато моје."