Sele brajnu dobra konja prima,
Konja prima, za zdravje ga pita:
Jesil' zdravo, moj mileni brajne?
Jesi li mi puten putovao?
Ali jon je brajne govorio: 5
„Zdravo san ti, draga sele moja.
„Zdravo jesan ma vesejo nišan;
„Turčinu san osikao glavu;
„Ne će turci ni srebra ni zlata,
„Niti oće mila nijednoga, 10
„Nego išću žalosna junaka,
„Išću, sele, rusu glavu moju'".
Ali mu je sele govorila:
„Muč' ne boj se, moj mileni brajne,
„Jer ja iman do tri sina moja, 15
„Jednoga ću milon Bogu dati,
„A drugoga ostaviću za me,
„A trećega prigoriću za te:
„Najmlajega Andrnu, sina moga".
Pak je Andru sina dozivala: 20
„A moj Andre, drago dite moje,
„Obuci se štokod boje moreš,
„I izvedi do dva dobra konja,
„Sebi vranca a majci putovca;
„Poći ćemo ujcu na pirove, 25
„Jer nas ujče u svatove zove".
Andre svoju poslušao majku,
Obuče se štokod lipje može,
I izvede do dva dobra konja,
Sebi vranca a majci putovca; 30
Paka gredu ujcu na pirove.
Kad su došli bliz' ujčevi dvori,
Al je Andre govorio majci:
„Što će reći, stara majko moja,
„Nečuju se bubnji ni svirale, 35
„Ni divojke da igraju kolo?
Ali mu je majka govorila:
„Bubnji su se, sinko, išćetili,
„Divojke su kolo izigrale,
„I one se omorile mlade". 40
Kad s' ulizli u ujčeve dvore,
Tot u dvoru tri Turčina mlada;
Prvi veli: lipote junaka!
Drugi veli: žalosna mu majka!
Treći trče po bedrica ćordu, 45
Osiče mu u ramenu glavu.
Leteć mu je glava govorila:
Bud' usvisla svakomu junaku,
Koji ima nevirnicu majku!
