Мада/10

←Шена девета

Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ДЕСЕТА

Шена једанаеста→

ШЕНА ДЕСЕТА

ПАВО и ЛУКА

ПАВО: Сињор Лука, ја сам вераменте у овој етати, у којој имао бих заисто живјети за егземпло, ма требује пер форза^[1] ер не могу с мањим да учиним којугоди лудос и дјетинску проводити. Ја нејмам никога, сам сам с онијем Облождером, нити ме има ко отправити ни дочекати. Размисли сам: који је мој живот? Компатескај ме!
ЛУКА: Госпару Паво, ја компатишкам Востра Сигнориа заисто, зашто тако хоћеи сваки разлог и љубав, коју ти носим, а навлаш, видећи те тако уведена у љубав. Немоћ коју патешкам и ја исти и знајући коју подава болес и жалос, не могу него ли те компатешкати.
ПАВО: Да хоћеш да ти се потужим на онога десертога пијанца Облождера? Слушај, њега ти сам ставио за медијатура од мојијех посала, и данаска ти ми је извадио по перпере. Страх ме, пер вита миа^[2], да ме је скомпањо, ма ти говорим: буди ко му драго, ин еффето^[3] ми је огулио ле пенне маестре^[4]. Шес динарића, сињор Лука, ä темпо цхе цорре^[5] једна је факултад интијера, а тратит по оволико ин ун цолпо^[6] испразнили би се не само кашуни, ма да су их пуне густирне. Ово ти гово­рим ко пријатељу, ја овако абсолутаменте^[7] нећу дурати; или требује да се, госпару Лука, ресолва доспити ово, или се ја имам с по пута вратити.
ЛУКА: За доћи на сврху и конклужион од ваше љубави то веома хвалим, ма дотећи ствар која се жели без спензе, то је импосибило. Знам да и ти, ко старији, веле боље од мене мораш знати ону истину, и да није ово први пут да си инаморан, зато и нећу ти у то наука давати, који га веле боље можеш мени дати. Ма, госпару, требује пенģати и што ти је благо кад нијеси контенат; врзи се благодаран за мало бремена за послије у дуго уживати.
ПАВО: Али, сињор, када се факултад дечипа у мало бремена, не може се послије у убоштву уживати, а кад сам нејмаш, апикај се; хорсу, сигнор Луца^[8], мени није оди стања. Аддио^[9]!
ЛУКА: Цон фелицитä!^[10] неће да му се истина рече. „Нијесам видио човјека, интересанијега од њега; један аварун, којега не има вас свијет; пара му се, да му ће и земља помањкати; ма му се чудим, може уживати а неће. Онако стар отити се инаморавати, ио цредо^[11], да је ствар за помамити се. Ма не знам што би од Фантажије, је ли му реушкало придати ону књигу? Ин верита^[12], да ја не имам њега, изишо бих из памети. Имам тисућу партита у глави. Отити ћу чекати га дома, ер не може веле тардати, да прије знам, што је учинио.

Референце

1. на силу
2. живота ми
3. уистину
4. перје мајсторски (мајсторски оперушао)
5. у несталном времену
6. једним ударцем
7. свакако(никако)
8. хајде, господине Лука
9. Збогом!
10. Са срећом!
11. вјерујем
12. Уистину