Lov lovio Karamija Mijo,
’kolo dvora ljubi Bogdanove.
Gledala ga Bogdanova Jele,
mahala mu skutcem i rukavcem:
„Doj’ do večer, Karamija Mijo, 5
doj’ do večer do dvora mojega,
doma nema Bogdana mojega,
otiša je u gore na love,
neće doći za nedilju danah!"
Kada 1 Mijo riči razumio, 10
to je bio Boga i želio,
jedva čeka dokle noćca dođe.
Kad se mrkla noćca uhvatila
on mi k ljubi Bogdanovoj pojde,
lipo ga je dočekala Jele 15
i za pune zasidala stole.
A kad, pobre, po večeri bilo
oni pojdu noćevat zajedno.
Kada 1 k njome na dušeke đojde
odmah ljubi koliko mu drago, 20
dvi je noćce u kuli ljubio
a treću ga Bogdan zaticao.
Bogdan ljubu svoju dozivao:
„Ljubo moja, otvor’ meni dvore!"
Kad to čula Bogdanova Jele 25
skočila se ko da i pomamna,
Bogdanu je dvore otvorala
a ostane Karamija Mijo,
on ostane u komori biloj.
Sve smislio na jednu smislio 30
pa se baca kuli niz prozore
pa u priši zaboravi ćorde.
Kada l Bogdan u kamaru dojde
Mijatovu ćordu nalazio
pa Jelini ljubi besidio: 35
„Bog t’ ubio, Jele, ljubi moja,
što je ondi Mijatova ćorda?"
Mal mu ljubi Jele besidila:
„O Bogdane mili gospodare,
što je tude Mijatova ćorda; 40
Mijatovo momče dolazilo,
kupovalo vina i rakije,
ne imalo parah ni dukatah,
u zalogu ostavilo ćorde.
Ako li ga meni ne viruješ 45
sad ću zazvat momče Mijatovo!"
Pa ga mlada glasno dozivala:
„Zlo ti jutro, momče Mijatovo,
nosi pare a odnosi ćorde,
a u mražnji danas ne drži me 50
i s Bogdanom mojim gospodarom!"
Tad pritrče momče Mijatovo
nosi pare a odnosi ćorde.
Je li itko ikog prevario
što Bogdana Jele ljubi svoja 55
i kako ga lipo privarila,
na glavu mu roge nathitila.
Olinko Delorko, Narodne pjesme otoka Hvara : prema zapisima osmorice sabirača Matice hrvatske u devetnaestom stoljeću, Split: Čakavski sabor, 1976., str. 451-452.
