Лов ловио Карамија Мијо,
’коло двора љуби Богданове.
Гледала га Богданова Јеле,
махала му скутцем и рукавцем:
„Дој’ до вечер, Карамија Мијо, 5
дој’ до вечер до двора мојега,
дома нема Богдана мојега,
отиша је у горе на лове,
неће доћи за недиљу данах!"
Када 1 Мијо ричи разумио, 10
то је био Бога и желио,
једва чека докле ноћца дође.
Кад се мркла ноћца ухватила
он ми к љуби Богдановој појде,
липо га је дочекала Јеле 15
и за пуне засидала столе.
А кад, побре, по вечери било
они појду ноћеват заједно.
Када 1 к њоме на душеке ђојде
одмах љуби колико му драго, 20
дви је ноћце у кули љубио
а трећу га Богдан затицао.
Богдан љубу своју дозивао:
„Љубо моја, отвор’ мени дворе!"
Кад то чула Богданова Јеле 25
скочила се ко да и помамна,
Богдану је дворе отворала
а остане Карамија Мијо,
он остане у комори билој.
Све смислио на једну смислио 30
па се баца кули низ прозоре
па у приши заборави ћорде.
Када л Богдан у камару дојде
Мијатову ћорду налазио
па Јелини љуби бесидио: 35
„Бог т’ убио, Јеле, љуби моја,
што је онди Мијатова ћорда?"
Мал му љуби Јеле бесидила:
„О Богдане мили господаре,
што је туде Мијатова ћорда; 40
Мијатово момче долазило,
куповало вина и ракије,
не имало парах ни дукатах,
у залогу оставило ћорде.
Ако ли га мени не вирујеш 45
сад ћу зазват момче Мијатово!"
Па га млада гласно дозивала:
„Зло ти јутро, момче Мијатово,
носи паре а односи ћорде,
а у мражњи данас не држи ме 50
и с Богданом мојим господаром!"
Тад притрче момче Мијатово
носи паре а односи ћорде.
Је ли итко иког преварио
што Богдана Јеле љуби своја 55
и како га липо приварила,
на главу му роге натхитила.
