Љувена крјепости, каж' моћи теј твоје
врх славне љепости од ове госпоје,
која те не сцини нер млада дјетета,
која те не чини блажена ни света.
Туј укаж' вел'ју моћ, туј искус' злат стрил свој, 5
а немој на ме доћ који сам вину твој;
ар ти се не прима, зашто си зламенит,
зашто туј ћуд има тко није племенит.
Онога порази љувени твој пламен
тко ти се у снази чини друг и такмен; 10
то је чâс и права охолас на свити,
и та је прем слава достојна славити.
Туј ако добудеш, туј ти ће бит дика,
нека се не будеш забити довика,
нека тве почтен'је море сјат све вриме; 15
туј се ће у чтен'је поставит тве име.
Ар што је јер доби ти младос јур моју?
друго се подоби на вел'ју моћ твоју.
Ну ми је мислит труд тко те се јур пони,
покли се прид твој суд вас сî свит поклони; 20
покли се говориш да имаш сву облас,
доста би да твориш десето што те 'е глас.
Затој бих рад овој која је суначце
да у ње пораз твој поставиш срдачце;
да мало повене у жељно' љубезни, 25
нека ме љувене разуми бољезни;
нека зна љувен блуд у ком је твоја моћ,
нека зна жељни труд ки патим дан и ноћ;
нека зна сваки хип што је сан и несан,
и колик јес налип служити све заман. 30
А затој хрло пођ', докли ми чујеш дух,
тер ову од госпођ прит на твој чин' послух.
Дану ћу ја рећи: зашто ми свис вене?
зач те је страх већи нер дери и мене;
тер брже ње љепос не смиш јур ни позрит, 35
а нер тва да крјепос може њој врха прит!
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
