Nisam ja dostojan, hud sluga, da primim Писац: Динко Златарић
PJESAN CXIV
Ljuven luk i strile ne držah od scjene,
ni se što tej sile ja bojah ljuvene;
uzdah se odveće u moju ja kripos,
ter pravljah: vik neće smutit me ka lipos.
Nikad ja bit ne mnjah podložen ljubavi,5
tijem ohol vas iđah u taštoj toj slavi,
kad pogled sunčani gizdave jedne vil'
srce mi zlo rani, stvoriv se žestok stril,
i gork plam zajedno kroz oči uvrže,
u kom sveđ neredno prsi se me prže. 10
Ođe me ponos moj, gorim ja i ljubim,
i služeć neharnoj zamani trud gubim.
Kratko bi veselje u ko se ja uzdah,
a dugo dreselje, vječni plač i uzdah.
Plačem ja i tužim, ni želim drugu stvar 15
neg ovo što služim da prija daj na har;
da tužan život moj u muci priljuti
da u tom ki pokoj za milos oćuti.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.234, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
