Нисам ја достојан, худ слуга, да примим Писац: Динко Златарић
* * *
ПЈЕСАН CXIV
Љувен лук и стриле не држах од сцјене,
ни се што теј силе ја бојах љувене;
уздах се одвеће у моју ја крипос,
тер прављах: вик неће смутит ме ка липос.
Никад ја бит не мњах подложен љубави,5
тијем охол вас иђах у таштој тој слави,
кад поглед сунчани гиздаве једне вил'
срце ми зло рани, створив се жесток стрил,
и горк плам заједно кроз очи уврже,
у ком свеђ нередно прси се ме прже. 10
Ође ме понос мој, горим ја и љубим,
и служећ нехарној замани труд губим.
Кратко би весеље у ко се ја уздах,
а дуго дресеље, вјечни плач и уздах.
Плачем ја и тужим, ни желим другу ствар 15
нег ово што служим да прија дај на хар;
да тужан живот мој у муци приљути
да у том ки покој за милос оћути.
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.234, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
