Pavle se jubon faljaše:
"Ni lipje jubc do moje,
"Ni bile vile iz gore."
Čula ga vila u goru,
Pošeta dvoru Pavlovu, 5
Dozivje jubu Pavlovu:
"Ustani Jele Pavlova,
"Izajdi kuli na prozor,
"Jesi li lipja od mene."
Ali joj Jeie govori: 10
„Počekaj mene vilo ma'
„Neka se mlada obučen.“
Pribilu svilu obuče,
Svr’j bile svile zelenu,
Svr’ju zelene crjenu, 15
Na boke tanke zlatan pas,
Na bile ruke prstene,
Na glavu žarku krunicu.
Izajde Jele iz komor
Kakono sunce iza gor, 20
Izajde kuli na prozor,
Ali joj vila govori:
„Od’ otle Jele Pavlova,
„Tri krat si lipja od mene
„Tebe je majka rodila, 25
„U bilo platno zavila,
„Povojen zlatin pasala;
„Tebe su braća zibala
„S tobon se, Jele, igrala
„I tebe lipo pitala. 30
„Mene je gora rodila,
„U zelen list me savila,
„O jelu me je visala,
„Vitri koji su puvali
„Mene su, vilu, zibali, 35
„Rose koje su padale
„Meni su ranu davale!
„Rad toga Jele Pavlova
„Tri krat si lipja od mene!“
