Павле се јубон фаљаше:
"Ни липје јубц до моје,
"Ни биле виле из горе."
Чула га вила у гору,
Пошета двору Павлову, 5
Дозивје јубу Павлову:
"Устани Јеле Павлова,
"Изајди кули на прозор,
"Јеси ли липја од мене."
Али јој Јеие говори: 10
„Почекај мене вило ма'
„Нека се млада обучен.“
Прибилу свилу обуче,
Свр’ј биле свиле зелену,
Свр’ју зелене црјену, 15
На боке танке златан пас,
На биле руке прстене,
На главу жарку круницу.
Изајде Јеле из комор
Каконо сунце иза гор, 20
Изајде кули на прозор,
Али јој вила говори:
„Од’ отле Јеле Павлова,
„Три крат си липја од мене
„Тебе је мајка родила, 25
„У било платно завила,
„Повојен златин пасала;
„Тебе су браћа зибала
„С тобон се, Јеле, играла
„И тебе липо питала. 30
„Мене је гора родила,
„У зелен лист ме савила,
„О јелу ме је висала,
„Витри који су пували
„Мене су, вилу, зибали, 35
„Росе које су падале
„Мени су рану давале!
„Рад тога Јеле Павлова
„Три крат си липја од мене!“
