Kroza č me razcviljaš, srdašce, boga rad,
i plača nadiljaš, molim te, rec' mi sad?
Reci mi sgriešenje od moga života,
za ko mi cviljenje da'e tvoja ljepota?
Za što ja nesrećan uzroka ne poznam, 5
kroza č me ljuvezan izgara noć i dan.
A zlobe nije u kom, pravda će svaki sud,
pravedan da s mukom ne pati ljuven trud.
Ako li poznaješ i koju krivinu,
za koju pravo jes da tako poginu,10
reci mi uzrok taj, neka znam česa dil
umriem s plačem daj, i zašto ćutim cvil;
er ako ne reče meni tva ljepota
za što se toj stječe vrh moga života,
scienit' ću neprav sud vazda tvoj do smrti, 15
ki čini mene trud da bude satrti.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
