Korilo se je to sveto miro,[1]
To sveto miro, crveno vino,
Korilo se je s bilom pogačom.
I tako reče to sveto miro,
To sveto miro, crveno vino: 5
»Ja sam ti bolje o da bi od vas.
O da bi od vas, bile pogače,
Jer mene nose svuda po svitu,
Svuda po svitu po sveti crkva,
Po sveti crkva i manastira, 10
1 mene piju i Boga mole.«
I tako reče bila pogača:
»Ja sam ti bolja o da bi od vas,
O da bi od vas, to sveto miro,
To sveto miro, crveno vino. 15
I mene nose svuda po svitu,
Svuda po svitu po sveti crkva,
Po sveti crkva i manastira,
I mene lome i Boga mole.
I tu sam bila, gidma[2] Židovi, 20
Gidma Židovi Boga kinjaju,[3]
Boga kinjaju, krv mu pušćaju.
I tu mi kapnu krvca od Boga,
I tu mi niče loza vinova,
I na lozicu dva bila grozda. 25
Otud se zače to sveto miro.
To sveto miro, crveno vino.«
I natkorila bila pogača,
I natkorila to sveto miro,
To sveto miro, crveno vino. 30
„Zbomik za narodni život i običaje Južnih Slavena". Jug. Akademija. Zagreb, 1934., XXIX/2, str. 213-228, Joca Ćosić, »Narodne pjesme (Rekaš u Rumunjskoj)-Drugo kolo., str. 218.
