Корило се је то свето миро,[1]
То свето миро, црвено вино,
Корило се је с билом погачом.
I тако рече то свето миро,
То свето миро, црвено вино: 5
»Ја сам ти боље о да би од вас.
О да би од вас, биле погаче,
Јер мене носе свуда по свиту,
Свуда по свиту по свети црква,
По свети црква и манастира, 10
1 мене пију и Бога моле.«
I тако рече била погача:
»Ја сам ти боља о да би од вас,
О да би од вас, то свето миро,
То свето миро, црвено вино. 15
I мене носе свуда по свиту,
Свуда по свиту по свети црква,
По свети црква и манастира,
I мене ломе и Бога моле.
I ту сам била, гидма[2] Жидови, 20
Гидма Жидови Бога кињају,[3]
Бога кињају, крв му пушћају.
I ту ми капну крвца од Бога,
I ту ми ниче лоза винова,
I на лозицу два била грозда. 25
Отуд се заче то свето миро.
То свето миро, црвено вино.«
I наткорила била погача,
I наткорила то свето миро,
То свето миро, црвено вино. 30
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 218.
