Konja kuje črn’ Arape,
na kostnrskih bilih vratih.
Kosturanom govoraše:
»Kosturani braćo moja,
bi l’ se mogal junak naći, 5
ki bi zašal na megdane,
meni črnom Arapinu.«
Kosturani govoraše:
»Ivan nan se j’ razbolio,
koj’ je dosad junak bio, 10
i na megdan izlazio;
već ako ćeš, črn Arape,
dat ćemo ti pol Kostura,
i najlipšu Kosturanku,
Mandalinu Ivanovu.« 15
To je čula Mandalina,
Ivanu je govorila:
»Oj Ivane moj brajane!
Ča san jadna dočekala,
za života Ivanova, 20
da ću biti Arapova.«
Ivan seli govoraše:
»Mandalino sele moja!
Osedlaj mi dobra konja,
i položi bojno koplje, 25
među uši dobra konja.«
Sestra j’ braca poslušala;
dobra j’ konja osedlala.
Kada ga je osedlala,
dobru j' konju govorila: 30
»Zdrav, vrančiću, dobro moje,
da biš meni ti donio
živu glavu Ivanovu,
mrtvu glavu Arapovu,
vinom ću ti noge prati, 35
šenicu ćeš zob zobati,
a rakiju vodu piti.«
Lipo j’ braca uzjahala,
sablju mu je pripasala,
i on ide na megdane, 40
tome črnon Arapinu.
Dobra j’ srića Ivanova.
Arap kopljen udariše
u sedalce Ivanovo.
Loša j' srića Arapova. 45
Ivan kopljen udariše
u srdašce Arapovo,
glavu mu je odsikao,
i nosi je Mandalini,
Mandalini seli svojoj. 50
