Komedija VII/AT TRETI

←AT DRUGI

Komedija VII Писац: Никола Наљешковић AT TRETI

AT TRETI

Frano zautra srete Mara, ter mu govori:

FRANO

Buon di! come stai?

MARO

                    Buon di e bon anno! 250
Peggio che mai le cose mal vanno.

FRANO

Što ti je? ki t' je vrag? amancu uživaš,
   kojoj si veće drag nego nje oči dvaš;
a pak vas vijeraju i dukât daju još;
   ti s' Maro u raju, tužit se ti ne mož'. 255

MARO

Vrag uzmi amancu i još ću rijet brže
   svieh, koji ufancu u kurvah tieh drže,

FRANO

A miser Marino, amanca kurva nije.

MARO

   Da ki je vrag ino? Vjeruj, Frano menje.

FRANO

Paraš mi ti ini neg bješe jučera, 260
   kako i ti svak čini tko godi se vijera.

MARO

Ne bih se ja nigdar do smrti vjerio,
   da sinoć jednu stvar ne budu vidio.
Ma se ću večeras za despet nje vjerit.

FRANO

   Kad joj taj dođe glas, što t' para, što će rit? 265

MARO

Što ino negoli lašnje će primat moć
   za koga me poli govnim svega sinoć.

FRANO

Polila, ha, cazzo?

MARO

                     Polila; da što mniš?

FRANO

Tu mi par un pazzo, ako ju ne pustiš.

MARO

Takaj ti je svaka. Još ne znaš što bi pak. 270
   Njetko me aranka.

FRANO

                             Tko bješe?

MARO

Cijenim đak.

FRANO

Bješe ga ti posjeć, neka ga poznaš daj.

MARO

   Sve ti ću, Frano, reć, istom me poslušaj.

FRANO

Ah, da sam s tobom tuj, er bih mu dao skočit.

MARO

 
   I ja sam; mit me čuj, što mi će poslije bit. 275
Sagna me s nje vrata, tuj padoh ter tade
   mač, kapa, čelata i brokijer mi pade.
Dvignuh se oni trat, ali se ne htjeh ja
   njemu dat tuj poznat, neg sve toj pustih tja,
utekoh jedva gô u đaku najbrže, 280
   ne vidje me nitko, toj mi je najdraže,
ter ti se uvukoh najlahše doma ja,
   tuj ti se obukoh ko da sam s place tja.

FRANO

 
Alla ffe' Maroje, žo mi je, er mi s' drug,
   er ti ću rijet, to je veličak jedan rug; 285
kurvine deserte, putane srnrdeće,
   da ona tej berte čini ti i smeće!
Ino mi nije žao, neg kako trpiš toj.

MARO

  
Ja ne bih pošao za vas svijet veće k njoj.

FRANO

Bez kurve ti biti ne moreš, ja te znam. 290

MARO

   Ja se ću vjeriti, partita sto imam.
Pero dava menje kćer ku sam vidio
   kada na proštenje on ju je vodio;
lijepa je kako cvijet, s dvije tisuća i trista.

FRANO

 
   Bogme ću t' Maro riet, ne induđaj ništa, 295
najbrže neg pođi tere se vjeri tom,
   a kurvu tu ođi popovom i đakom;
smir oca neboga i mater i sebe.

MARO

 
   A bogme, evo ga.

FRANO

  
                    Čerto ište tebe.
Bon di, Ser Giovanni!

OTAC DŽIVO

 
                    Brigata Addio. 300
   Vi ste sad kumpanji, a ja sam s ocem bio;
on i ja i Pero bjehomo sve jedno,
   si per brio vero, i vazda za jedno,
njega nam bog dozva, Pero je živ i ja,
   s kijem živem kako dva rođena prem bratja; 305
još da me hoće taj smiriti u nješto,
   umro bih mirno daj.

FRANO

 
                    Mogu li znati što?

DŽIVO

 
Držim te ja, Frano, kako znaš, za sina;
   mogu t' reć ufano, moli ve Marina
da bi se vjerio; Pero mu dava kćer, 310
   i oto nije htio.

FRANO Maru

 
                    Ti s' mahnit, pođ' se vjer'.

MARO

 
Neću mu ja kuće uzet š njom nikada.

DŽIVO

  
   Hoć' dvie tisuće i trista da t' sad da?

FRANO

 
Kankaro! tko ne bi taj partit ačetao?

MARO

Uzmi ga ti sebi.

FRANO

  
                    Makar bi ju meni dao. 315

DŽIVO

 
Čuj, Frano, što pravi, a sve toj, er bi rad
   da mene zadavi gočula odi sad.
Pus' mi ga jedan čas, sad će doć opet tuj.

FRANO

  
   Pođite, jeda vas bog smiri u tomuj.

DŽIVO

 
Marine, što takoj činiš me žalosna? 320
   Jesi li ti sin moj?

MARO

  
                    Majka toj sama zna.

DŽIVO

 
Ti sprdaš, er si vas u vjetru, Marine;
   vidiš li začic vas gdi mi život gine?
Zločesti sinu moj, htio sam svu bradu
   oskubsti, gdi inoj nije čut po gradu 325
neg tvoje sramote, o kijek svak govori.
   Ajmehi! daj što te zla smrt ne umori!

MARO

 
Per amor di dio, što hoć' riet, ne znam ja.

DŽIVO

  
   Sinoćka gdje s' bio? gdi li su t' oružja?
Ajmeh ja! Marine, nut život pogledaj 330
   sve tvoje družine, tere tvoj emendaj.

MARO

 
Da smisli ti sebe; ako se ćaće, ja
   uvrgoh u tebe, krivina nije moja.

DŽIVO

 
Nut me čuj, Marine, nije mnom rug bio,
   ki tobom sad čine, majde nije per brio, 335
ni mi su oružja ni kape grabili,
   er gdi sam bio ja, druzi nijesu bili;
ni viku u take ne pođoh ja žene,
   da prima pak svake ončas iza mene;
a kad bi daj žena, neg stara vještica 340
   deserta otrena, moja je vrsnica;
kad počne mazati oni nje obraz star,
   veće kole strati neg Dživo bokarar;
ali ti jes bolje far vita con quella,
   o pigliar la moglie onesta e bella, 345
a mene smiriti? Da ništo ino nije,
   zato bi imo ti vjerit se najprje.

MARO

Hoc' da sve učinju i da ja smirim vas,
   ne spomen' veće nju, er sam kriv kako pas.

DŽIVO

Ah da si blaženi, nut učin' na moj svjet. 350
   oto se oženi, mirno ćeš poživjet.

MARO

Ako se ne zgodi da budu za moj grijeh
   dovesti kugodi od ćudi sadanjijeh,
ke hoće veće dvaš spenđat neg donesu.
   Ah, ćaćko ti ne znaš sadanje kakve su. 355

DŽIVO

 
Ne čine toj svake, er niesu, ži mi ti,
   sve žene jednake; ne moj te strah biti
er dobro svi znamo djevojku mi ovu,
   za ku te vijeramo.

MARO

 
                    Toj li kćer Perovu?

DŽIVO

 
I ti ju dobro znaš, er ju si vidio 360
   u Gospi brže dvaš kad ju je vodio.
Što se ištom cjeriš? trjebuje, ži mi ja,
   da se za nju vjeriš.

MARO

 
                    Da gdi je prćija?

DŽIVO

 
Hoc' Maro ino što neg da ti se sad zbroji?

MARO

  
   Kad ti hoć', ne ništo.

DŽIVO

 
                    Zbrojena ti stoji. 365
Veće ti on dava neg ostaje njemu.
   A nut gdi pazmava s čijem ću doć k njemu.
Tako zdravo ja, neka ga dozovu,
   nekadjer pone tja, svršimo stvar ovu.

MARO

 
Učini sve što hoć', veće me ne pitaj. 370

DŽIVO

 
   Da hod'mo k njemu poć', ter mu ti ruku daj.

DŽIVO Peru

  
Ser Piero, Addio!

PERO

 
                    O dio te salvi.

MARO

 
Bon di, Signor mio.

PERO

  
                    Anzi ste meni vi.
Što zapovijedate?

DŽIVO

 
                    Znaš sve što hoću rijet.
   Prćiju da date, a tebi na čas zet. 375

PERO

 
Najprvo ja bogu na tamuj zahvaljam,
   a za tijem što mogu zahvaljam drugo vam;
a vaša prćija stoji u soklinu,
   neka ju ja sada doniet ovdi činu,
da ti se priboji i da t' se izmjeri. 380

MARO

 
   Neka tako stoji, podaj ju ti kćeri.

PERO

 
Veće se pouzda u nju neg u mene.

DŽIVO

  
   Ljubav ih ohuzda prije neg se ožene.
Kad hoć, tuj da stoje, hod' svrš'te najbrže.

MARO

 
   Ćaćko se još boji da se ne razvrže. 385

DŽIVO

Pođ'mo rieč istom dat, zašto će notar pak
   otiti u pregat; neka je miran svak.

MARO

 
Hodimo zaboga neka se skapulam
   da prije ovoga.

PERO

 
                    Kako je drago vam.

Svrha tretjega ata i tako svrši ovo govorenje.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.