Sinoć mi je rada govorila,
Sega jutro vrata mi zaprla.
„Opri, dušo, jur me dobro poznaš.
Ča sam ti se sinoć ja zameril,
Da si meni vrata ti zaprla? 5
Odpri sada, ali već nikada,
Aš ću poći drugu poiskati;
Druge te me rada uživati,
A ti ćeš se za manom plakati;
Milo plakat, milo obzirati, 10
Mene nazad nećeš ugledati.
Ja ću ljubit, ku je meni drago,
Ja ću hodit, kud je meni drago.
Vera tvoja kako mehko perje,
Ko spoleta od vetra do vetra. 15
A moja je kako tvrdi kamen.
Mislila si, dušo, da ću te prevarit;
Ja sam mislel, dušo, da ću te zabavit.
Neglej, dušo, ni kuće ni sela,
Neg zami junaka, koga si vesela, 20
Koga si vesela, ki te hranit more,
Ki te hranit more va tvojeh domoveh.
Narodne pripovietke i pjesme iz hrvatskoga primorja, pribilježio in čakavštinom Fran Mikuličić, u Kraljevici, Slovi primorske tiskare, a troškom piščevim, 1876., str. 155-156.
