Синоћ ми је рада говорила,
Сега јутро врата ми запрла.
„Опри, душо, јур ме добро познаш.
Ча сам ти се синоћ ја замерил,
Да си мени врата ти запрла? 5
Одпри сада, али већ никада,
Аш ћу поћи другу поискати;
Друге те ме рада уживати,
А ти ћеш се за маном плакати;
Мило плакат, мило обзирати, 10
Мене назад нећеш угледати.
Ја ћу љубит, ку је мени драго,
Ја ћу ходит, куд је мени драго.
Вера твоја како мехко перје,
Ко сполета од ветра до ветра. 15
А моја је како тврди камен.
Мислила си, душо, да ћу те преварит;
Ја сам мислел, душо, да ћу те забавит.
Неглеј, душо, ни куће ни села,
Нег зами јунака, кога си весела, 20
Кога си весела, ки те хранит море,
Ки те хранит море ва твојех домовех.
Народне приповиетке и пјесме из хрватскога приморја, прибиљежио ин чакавштином Фран Микуличић, у Краљевици, Слови приморске тискаре, а трошком пишчевим, 1876., стр. 155-156.
