Кад годи, суначце, помислим на твој плач

Кад годи, суначце, помислим на твој плач
Писац: Шишко Менчетић

380. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Като.

* * *

Кад годи, суначце, помислим на твој плач,
   вазда ме срдачце пролети оштар мач;
ар ја мњах твој образ и личце бисерно
   скопнит ће како мраз цвилећи чемерно,
тере сам себи рих: гледа' јој позоре, 5
   би ли бил мањи грих да цркву разоре
оними ки болит чинише ње липос?
   зач Божја одолит не може тој крипос.

Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.