PJESAN X.
Ka srića bi moja i milos oni dan,
kad divnijeh gospoja zamjerih skup sabran
proljetni dan zorom u gustoj dubravi
ka raste pod gorom kraj mora u slavi?
Svaka njih ljepotom Venere jes ista, 5
a časnim životom božica pričista.
Nigdir se taki zbor ne skupi, odkle zrak
sunčani svijeti zgor i prid njim gine mrak.
Jedna njih ke obraz bi mi drag nad svima,
sveza me u taj čas veselim očima. 10
Nitkor se vik toli slobodi dragoj rad
ne oćuti, ja koli sužanstvu momu tad.
Zač ona toj stvori da veće za sve dni
pošteno razgori ljuven plam u meni,
neka se rečenje povrže već onoj: 15
„ne može poštenje s ljepotom stat u goj."
Zašto je istina veća, da malo krat
ljepota jedina s poštenjem ima rat.
