Jurve su sedam lit, gospogje izbrana,
odkli ja stah dvorit' tva lica sunčana,
i nijedne radosti ne stekoh pri tebi,
kom bih se zadosti blažen zv'o pod nebi.
A što bi pravo bil', tvoja zna ljepota, 5
da budem izdvoril toj vrieme života.
Er da sam za platu, kako t' sam bil na har,
tvoj sluga u zlatu, zval bih se kralj i car.
Ja toga ničesa ne pitah za službe
van tvoga uresa i drage tve družbe. 10
Ures tvoj ljuveni, tve milo sdruženje
plata su bil' meni za verno služenje.
Toj iskah sva ljeta i bi me željenje,
ne blago od svieta ni drago kamenje.
Tim kad bi hotila prijat' me u družbu, 15
težim bi platila vas moj trud i službu.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
