Tri mi kopja htjerahu Radića Vukojevića,
dobroga junaka.
Oni mi ga htjerahu lijepom zelenom planinom,
dobroga junaka.
Nigdje mi ga junaka dostignuti ne mogahu. 5
Ali mi se Radiću huda sreća dogodila,
Nebogu junaku:
konjic mu se popuze po travi, po djetelini,
pade nebog Radiću ničice na crnu zemlju.
Tri ga kopja objednome udarila 10
i s njega mi svukoše do tanke bijele košulje.
Ali mi se Radiću gulsarom drago moljaše:
»Nemojte mi mahrame s bijela lica podizati,
da mi lice ne izgde sivi orli i vranovi!«
