Три ми копја хтјераху Радића Вукојевића,
доброга јунака.
Они ми га хтјераху лијепом зеленом планином,
доброга јунака.
Нигдје ми га јунака достигнути не могаху. 5
Али ми се Радићу худа срећа догодила,
Небогу јунаку:
коњиц му се попузе по трави, по дјетелини,
паде небог Радићу ничице на црну земљу.
Три га копја обједноме ударила 10
и с њега ми свукоше до танке бијеле кошуље.
Али ми се Радићу гулсаром драго мољаше:
»Немојте ми махраме с бијела лица подизати,
да ми лице не изгде сиви орли и вранови!«
