Livada se uresila
s bjel’jem cv’jetom i rumenim;
tudar junak konja jezdi,
toj livadu kopljen mjeri,
prignujo se, ubro cv’jetak, 5
ubro cv’jetak, svio v’jenac,
na glavu ga postavio,
pa proklinje toj livadu:
»O prokleta toj livado,
ka’ u tebi mome nema, 10
mlade mome, ni djevojke,
ka bi v’jenac noj nosila,
moju mlados provodila.«
Al mu nešto veli ž duba,
tihi slavić od razuma: 15
»O mladiću prem gizdavi,
ti ne kuni toj livadu,
livada ti nije kriva,
svrni konja put ištoka,
put ištoka sunčanoga, 20
sresti će te dobra sreća,
b’jela vila i đevojka,
uzmi vile za sestrice,
a đevojke za ljubovce.«
