Tri mladići na Osoru bili,
Među sobom sroke učinili,
Da koj junak, na sroke ne dođe,
Da mu ljubu za vino prodadu.
Dođe Marko, iza Marka Janko, 5
Al ne dođe Rade, dite mlado.
Pak se pričmu spitkivati mladi:
„Što će reći, da ni došo Rade?
Al su Radi konji otpeljani?
Al su Radu ufatili Turci?“ 10
Zajahali na bijele konje,
Pak je jašu va Radove dvore,
Va dvoru mu sopje zasopjano
I za sopje konji povezani;
A v kući mu Turci vino piju, 15
Vino pije tristo janjičara,
Janjičara sve mladih junaka.
Prične Marko u nebo gjedati,
Prične Marko, iza Marka Janko,
Pak se mole Bogu velikomu: 20
„Da bi nam jih preboriti bilo,
Još bi nam to veća radost bila!“
Mahnu Marko s liva pak na desno,
Mahne Marko, iza njega Janko,
I posiku tristo janjičara, 25
Janjičara, sve mladih junaka.
V krmi jim se jedno zatajilo,
Zatajilo jedno Ture mlado.
„Bora tebi, Kraljeviću Marko,
Ne sici ti ruse glave moje, 30
Dati ću ti do tri zdenca vode.“
„„Što će meni do tri zdenca vode,
Kada dažji na putu je vode.““
„Dati ću ti tri divojke mlade.“
„„Što će meni tri divojke mlade, 35
Kada ne će vavik biti mlade.““
„Dati ću ti tri tovara zlata.“
„„Što će meni tri tovara zlata,
Kad ja ne ću vaviki živiti.““
Mahne sabljom, odsiče mu glavu. 40
