Три младићи на Осору били,
Међу собом сроке учинили,
Да кој јунак, на сроке не дође,
Да му љубу за вино продаду.
Дође Марко, иза Марка Јанко, 5
Ал не дође Раде, дите младо.
Пак се причму спиткивати млади:
„Што ће рећи, да ни дошо Раде?
Ал су Ради коњи отпељани?
Ал су Раду уфатили Турци?“ 10
Зајахали на бијеле коње,
Пак је јашу ва Радове дворе,
Ва двору му сопје засопјано
I за сопје коњи повезани;
А в кући му Турци вино пију, 15
Вино пије тристо јањичара,
Јањичара све младих јунака.
Причне Марко у небо гједати,
Причне Марко, иза Марка Јанко,
Пак се моле Богу великому: 20
„Да би нам јих преборити било,
Још би нам то већа радост била!“
Махну Марко с лива пак на десно,
Махне Марко, иза њега Јанко,
I посику тристо јањичара, 25
Јањичара, све младих јунака.
V крми јим се једно затајило,
Затајило једно Туре младо.
„Бора теби, Краљевићу Марко,
Не сици ти русе главе моје, 30
Дати ћу ти до три зденца воде.“
„„Што ће мени до три зденца воде,
Када дажји на путу је воде.““
„Дати ћу ти три дивојке младе.“
„„Што ће мени три дивојке младе, 35
Када не ће вавик бити младе.““
„Дати ћу ти три товара злата.“
„„Што ће мени три товара злата,
Кад ја не ћу вавики живити.““
Махне сабљом, одсиче му главу. 40
