Jelen pase po zelenoj travi
U šumici gdjeno izvor plavi.
Za dan pase, a za dan tuguje.
Misleć da mu draga već boluje.
Njega gleda iz planine vila, 5
Kak’ uzdiše plačuć gdje je mila:
„Oj jelene, moje šumsko zviere,
Kam’ je tvoje jučernje veselje?"
Tužno jelen vili odvikuje:
„„Da si dragu cieli dan ’zvikuje, 10
Poslao sam si košutku po vodu,
Jer je ona najbrža u hodu.
Al’ košutka natrag ne dolazi.
Akprem sunce trećiput zalazi.
Il je draga za goricu zašla, 15
Pak ne pravog puta natrag našla?
Il je dragu lovac opazio,
I olovom težkim uranio?
Il se draga drugom pridružila? —
Bog ti d’o da nikad moja bila!““ 20
Al košutka u mraku dolazi,
Kad si jelen tužan stan polazi.
Jedan drugom vesel’ naprot ide.
Radujuć se što se opet vide.
Južno-slovjenske narodne popievke (Chansons nationaux des slaves de sud.), Većim ih delom po narodu sam skupio. Ukajdio, glasovirsku pratnju udesio, te izvorni im tekst pridodao Fr. Š. Kuhač. I knjiga. I sveska. U Zagrebu 1878. Knjigotiskarna i litografija C. Albrehta., str. 11.
