Jarac u pameti—Sganarelle ou le Cocu imaginaire/7

←Šena šesta

Jarac u pameti Писац: Жан Баптист Поклен Молијер Šena sedma

Šena osma→

Šena sedma

Džono i Koštica

     Koštica: Nasvrhu evo nas ovdi u Dubrovniku; ma, gosparu, ako mi je dopušteno, htio bih vas molit da mi rečete jednu stvar.
     Džono: Е ben, govori.
     Koštica: Ali je vrag u tebi ter ne ćutiš nimalo trude koje smo imali od nazad osam dana? Od jutra do noći vjadžamo; paka da smo jahali konje, ma onake karonje koje je valjalo na svak čas bosti ostrogom, pak bi uzeli trusat da su nas sasvijem razgruhali. Ja za mene ćutim sve kosti pritučene, bez da govorim što mi se na jednomu mjestu, koga neću imenovat, još gore dogodilo, ter mi dava jako fastidio; a sada kad smo arivali ovdi, koliko da nije bilo ništa, izlaziš nadvor bez da si imalo počinuo i bez uzet àlmeno jedan bokun za pokrijepit se.
     Džono: Ova savišnja moja preša ne ima nimalo biti huljena. Pir moje lijepe Jele podbuniva nemalo moje srce; ti znaš koliko je ja ljubim i hoću prije ičesa od kogagod i obaznat više ovega za mene smrtna glasa koji se prosuo od nje udadbe.
     Koštica: Tako je, ma štogod dobro izjestit i pokrijepit se bilo bi ti od
potrebe džusto, gosparu, za moć se otit ćariškat i iznać kako ide ovi poso; i tvoje srce našlo bi se snažnije za pričekat koju zlu sreću koja bi te mogla dopastit. Ja sudim po meni, zašto najmanja dizgracija, kad mi ise dogodi na prazan stomak, ončas me obati; ma kad sam što dobro izio, rezistim na svekoliko, i najveća koja mi se može dogodit, ne može mi da odoli. Vjeruj mi, namlati se prvo dobro za bit spravan suproć svemu onemu što ti može donijet dobra ali zla sreća; i za zatvorit vrata da ne može uljestit u te ništa što te ne delekta i što bi ti moglo uzrokovat koju boles, zapečati stomak s jed­ne dvaes kupa dobra vina.
     Džono: Niti bih umio, niti bih mogo išta jestit u ovemu biću.
     Koštica (zbande): Bonte, ja kako se nahodim, krepah od glada. (Gosparu) Kad bi hotio, gosparu, objed, bio bi ti spravan sad ončas.
     Džono: Naredivam ti da mučiš.
     Koštica: A ja sam samo gladan, i druge muke ne imam nego vidjet da
     Džono: Ja imam štogod što mi uzrokuje boles i muku bez da mi glad i na pamet dođe.
     Koštica: A ja sam samo gladan, i druge muke ne imam nego vidjet da jedna luda ljubav sva je tvoja miso.
     Džono: Pusti me obaznat štogod od one koja je sva moja ljubav i, bez veće me inkvjetavat, pođi jeđi ako hoćeš.
     Koštica: Ne progovaram druge kad mi jedan gospar koju stvar narediva, nego ga idem ončas služit.
 

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.