I mogla si, moja mila

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
I mogla si, moja mila
Писац: Иван Бунић Вучић


I mogla si, moja mila



I mogla si, moja mila,
   ti ikada posumnjiti
   da će činit druga vila
   vik mi tebe ostaviti?

Odkud huda bi namjera,
   ka laživi glas donije,
   da velika moja vjera
   stavna kô bi veće nije?

Da li scijeni pamet moja
   da je vele nekrepčija
   neg na dubu tanka hvoja
   kojom svaki vjetar vija?

Da li sva mâ mlada lita,
   na tvoj službi provedena,
   ne činiše temeljita
   da si u vjeri, mâ ljubljena?

Nu kad suze i uzdasi
   ne bijehu ti svjedok pravi
   da se lasno tač ne gasi
   slatki oganj me ljubavi,

srce moje ti otvori
   ter će naći ljepos tvoja
   gdi u živom ognju gori
   s tebe same, lijepa moja.

Naćeš ljubav za svu diku
   zlatnom strijelom gdi udjelja
   slatku i dragu tvu priliku,
   platu obilnu mojijeh želja.

Prva uza, mâ jedina,
   bila mi je tva ljepota,
   bit mi će ista, a ne ina,
   do skončan'ja od života.

Tebe ja sam obljubio
   prije neg znah ljubav što je
   i tebi se zavjerio
   u mlađahne danke moje.

Zato, mila mâ ljubavi,
   pusti, pusti misli hude
   i zlom mrakom sumnje ostavi
   koje mlados tvoju trude.

Mâ pjesance, sada pođi,
   najbrže se već uputi
   prem sumnjivoj môj gospođi
   koja s mene boles ćuti.

Zakuni joj se moja vira
   da je čista kô se prosi
   prem kô ruka nje od lira
   ali zlato od nje kosi.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 361 година.